SEROTONIN – hormon sreće

Sinteza i karatkeristike serotonina

Serotonin je neurotransmiter koji nastaje iz aminokiseline triptofana. Prvo dolazi do hidroksilacije triptofana uz pomoć 5-monooksigenaze, i nastaje 5-hidroksitriptofan koji se potom dekarboksilira uz pomoć enzima dekarbiksilaze i nastaje serotonin (5-hidroksitriptamin). Iz sinaptičke pukotine se specifičnim transporterom unosi u ćeliju gde se razlaže pod dejstvom monoamino-oksidaze A i aldehid-dehidrogenaze. Metabolit koji naslaje je 5-hidroksiindolna kiselina koja se izlučuje putem mokraće. (3) Deo serotonina se dalje metaboliše u melatonin.

Slika 1. Sinteza serotonina

Receptori za serotonin se nalaze kod svih organizama evolucionalnog stabla, od jednoćelijskih organizama, preko insekata, biljaka (kao phytoserotonin) pa sve do čoveka. Spekulacije su da se prvi receptor za serotonin pojavio jos pre 750 miliona godina. Evolucija nastoji da sačuva ono što je dobro, što nije iznenađujuće prema tome kakvu ulogu serotonin ima u našem telu, od različitih psiholoških procesa u nervnom sistemu, do različitih telesnih funkcija. Učestvuje u procesima kao što su percepcija, kognitivne funkcije, učenje i motivacija, agresivnost, apetit, seksualnost, spavanje. (2)

✔ U gastrointestinalnom sistemu (enterohromafinske ćelije) je zastupljen 90%. Ostatak je u mozgu i plućima.

Istorijske činjenice 

Saznanje o serotoninu je počelo sa proučavanjem enterohromafinskih ćelija gastrointestinalnog trakta. Nakon obroka ove sekretorne ćelije izlučuju enzime koji podstiču kontrakciju intestinuma, i na taj način podstiču digestiju hrane.

1935. Italijan Vittorio Erspamer, izolovao je ekstrakt enterohromafinskih ćelija, indentifikovao specifičan amin koga je tada nazvao ,,enteramin”.

Aktivno proučavanje serotonina kreće od 1948. godine nakon eksperimenata koji su trebali da otkriju šta prouzrokuje kontrakciju krvnih sudova, samim tim i hipertenziju. Kako je izolovan iz seruma (ser), i pojačava tonus krvnog suda (vazotonin), nazvan je serotonin.

Bilo je poznato da dovodi do kontrakcije krvnih sudova i glatkih mišića digestivnog trakta, ali još nisu postojala saznanja o dejstvu na moždane funkcije.

1954. godine naučnici su povezali sličnost u struktiri između serotonina i LSD-a i samim tim da se njihovo dejstvo mora poklapati u nekoj meri. Prva značajna  klinička istraživanja LSD su krenula 1947. godine, a narednih godina su izlazile studije o njegovom dejstvu i efektima na organizam. Inicijalno, LSD je trebao da pomogne u lečenju pacijenata, u psihoterapiji. Nakon saznanja o njegovim lošim osobinama, jedno vreme je korišten samo u tretmanu pacijenata sa terminalnim kancerom, radi redukcije bola, poboljšanja raspoloženja i umanjenja straha od smrti.

Do tog momenta, nisu postojala saznanja da je moguć uzrok različitih psihijatrijskih problema promena u hemiji mozga, odnosno nije povezivano sa neurotransmiterima. Ukoliko dete ima šizofreniju, autizam, mislilo se da je došlo do greške u roditeljstvu, pretežno u materinstvu. (2)

Serotoninski receptori

Serotoninski neuroni su smešteni u jezgrima rafama, a njihovi terminali inervišu cerebralni korteks, hipokampus, amigdalu, bazalne ganglije, suprahijazmatko jezgro, ventralni rog leđne moždine. Nakupine serotonskih neurona nalaze se i u srednjem mozgu i produženoj moždini. (4)

Serotonin se veže za 13 različitih G-protein vezanih receptora i nekoliko jonksih kanala. Receptori su podeljeni na sedam tipova ( 5-HT1-5HT7) na bazi strukturalnih i transdukcijskih karakteristika.

Uloge serotonina

• Kontrola spavanja i budnosti – serotonin promoviše buđenje a inhibira REM fazu sna
• Uticaj na osećaj užitka i motivacije
• Manjak serotonina izaziva povećanu agresivnost i manjak socijalne dominantnosti
• Regulacija apetita – deluje kao negativni regulator motivacije ka uzimnaju ugljenih hidrata, verovatno delujući na hipotalamus (ukoliko nam je serotonin nizak, pojačano nam se jede slatko, ali kada je sve u normali situacija je suprotna)
• Imaju ulogu u nocicepciji (percepcija bola)
• Serotoninski receptori aktiviraju hipotalamus-hipofizno-adrenokortikalnu osovinu – imaju efekat otpustanja adrenokortikotropina i kortikosterona; inhibiše oslobođanje norepinefrina iz adrenergičkih nerava
• Faktor je rasta za određeni tip ćelija i na taj način utiče na zarastanje povreda
• Učestvuje u regeneraciji jetre

Uloge serotonina u organizmu, a da nije reč o depresiji i sličnim stanjima:

• Uloga u osećaju mučnine – kod trovanja, mučnina je ustvari uzrokovana povećanjem serotonina. Najveća količina serotoninskih receptora se nalazi u digestivnom traktu, kao što je ranije i rečeno.
• Regulacija spavanja – serotonin utiče na normalan cirkardijalni ritam, stimulacijom centara koji kontrolišu san i buđenje
• Zarastanje rana – serotonin utiče na trombocite i zgrušavanje krvi
• Osteoporoza – hronične velike koncentracije serotonina izazivaju osteoporozu
• Seksualne funkcije – povećana koncentracija serotonina (manji libido), manja koncentracija (povećanje libida)

Znaci povećanja, odnosno smanjenja serotonina

U organizmu čoveka se može otkriti kako manjak, tako i višak, tj. povećana koncentracija serotonina.

Povećanje serotonina izvan normalnih granica se drugačije naziva serotoninski sindrom, a prati ga sledeće:

• izmenjeno mentalno stanje
• tahikardija
• aritmija
• hipertermija
• drhtavica
• neuromišićna uzbuđenost
• crvenilo kože
• dijareja
• dugoročno dolazi do osteoporoze (slučaj kod karcinoidnih tumora)

Serotoninski sindrom se češće javlja kod osoba koje se leče kombinovanom terapijom (istovremeno uzivanje više različitih antidepresiva).

Simptomi nedostatka serotonina u mozgu

Niske koncentracije serotonina se javljaju kod stanja kao što su depresija, anksioznost, agresija, poremećaji ishrane, inflamatorna bolest creva, celijakija, iritabilni kolon.

Takođe, druga oboljenja kod kojih je smanjenje serotonina propratna pojava su Daunov sindrom, leukemije, parkinsonova bolest, demencije, bolesti jetre, hipovitaminoza vitamina B6.

Simptomi su:

• depresija (osećaj tuge, apatija, neraspoloženje)
• nemogućnost zaspivanja i loš kvalitet sna
• problemi sa lošijom memorijom i pamćenjem
• anksioznost
• poremećaj cirkardijalnog ritma
• poremećaj ishrane 
• ADD i ADHD sindrom
• slaba koncentracija

Lekovi koji deluju na serotoninske receptore

• Antidepresivi – dejstvo antidepresiva je tako da inhibišu prelazak serotonina iz sinaptičke pukotine i produžavaju njihovo dejtvo na receptor, pretežno 5-HT1a
• Antipsihotici – blokada 5-HT2a receptora
• Antiemetici – blokada 5HT3 receptora. Koriste se kod terpije povraćanja usled hemioterapije. Enterohromafinske ćelije su jako osetljive na zračenje, hemioterapiju i dolazi do dijareje i povraćanja
• Antimigrenski lekovi – agonisti 5-HT1b I 5-HT1d receptora. Kontraindikovani su kod srčanih bolesnika

Serotonin i biljne tablete

Kada govorimo o prirodnom načinu povećanja serotonina, tu su preparati 5-HTP i tablete triptofana (Triptofan forte). Već je detaljno opisana sinteza serotonina, za koju je neophodna esencijalna aminokiselina triptofan. Povećanim unosom triptofana, stimuliše se sinteza serotonina (više na ovu temu pročitajte u članku o triptofanu).

5-HTP ( 5- hidroksitriptofan) je prekursor sinteze serotonina i melatonina. U prirodi se nalazi u biljci  Griffonia simplicifolia ili afričkom crnom grahu,

Serotonin tablete iskustva

Tablete koje dovode do povećanja nivoa serotonina u telu prepisuje isključivo lekar psihijatar i nije dozvoljeno ni preporučljivo uzimati na svoju ruku. Lekovi imaju odloženo početno dejstvo, a početak delovanja se očekuje tek nakon dve nedelje. Povećavanje doze, a takođe i smanjivanje ne sme biti naglo, već postepeno.

Lekovi prvog izbora za povećanje lučenja serotonina, i lečenje depresije su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), jer se pri njihovoj upotrebi javlja najmanje neželjenih efekata. Najselektivniji iz ove grupe je lek escitalopram.

Efikasnost lekova je relativno niska, i tek 25-30% pacijenata reaguje na prvu inicijalnu terapiju. Ukoliko jedan lek ne deluje, menja se postepeno drugim, dok se ne postigne zadovoljavajući efekat.

Prirodni načini za povećanje serotonina u organizmu

• Pozitivno mišljenje i srećne misli. Veza između dobrog raspoloženja i serotonina ide u dva pravca. Pozitivne misli utiču na povećanje serotonina, a takođe serotonin dovodi do pozitivnih misli i boljeg raspoloženja. Činjenica jeste sledeća, a izvedena je iz kliničkih studija. Rađene su uporedo studije sa ispitanicima kod kojih je indukovano dobro rapoloženje, neutralno i loše. Rezultati su pokazali da je kod prvih sinteza bila najveća dok je kod poslednjih smanjena. Takođe proces samopomoći, boravak kod psihoterapeuta, podstiče veću produkciju serotonina, odnosno vodi ka učestalijim pozitivnim mislima kao posledicom rada na sebi.

• Izlaganje dnevnom svetlu i suncu. Jedan od razloga sezonske depresije je taj što tokom zime nema sunčeve svetlosti i manja je produkcija serotonina nego u letnjim danima. Ali čak i u zimskim danima, nivo svetlosti napolju je iznad 1000 lux, što se ne može postići u zatvorenoj prostoriji.

• Aerobno vežbanje. Podiže nivo serotonina i triptofana tokom i nakon vežbanja. Osim što podiže sintezu triptofana smanjuje nivo leucina, izoleucina i valina koji inače inhibišu transport triptofana do mozga.
• Bavljenje sportom, a naročito sportom koji se igra u timu (npr. piklbol)
• Meditacija
• Ples
• Masaže
• Muzika

Alkoholizam i serotonin

Iako mnogi konzumiraju alkohol da bi bili veseliji, i da se na neki način usreće, istina je da alkohol smanjuje produkciju serotonina. Kada govorimo o dužem alkoholizmu, jedan od razloga nedostatka samodiscipline i odlučnosti prestanka sa lošom navikom je i manjak serotonina.

Serotonin i ishrana

Namirnice u kojima se nalazi serotonin su pečurke, ananas, orah, paradajiz, šljive, kivi, banana. 

Serotonin i triptofan se takođe nalaze u čokoladi koja sadrži preko 85% kakaa.

Međutim, nema svrhe konzumirati hranu u većim količinama koja sadrži serotonin ili triptofan. Sarotonin ne prolazi hematoencefalnu barijeru. A resorpcija triptofana je umanjena zbog prisustva drugih proteina. Prečišćeni, sam triptofan kao suplement, sa druge strane, podiže nivo serotonina u mozgu.

Triptofan može proći hematoencefalnu barijeru. Za ceo spisak namirnica, i koliko koja sadrži triptofana, pogledajte ovde.

Laboratorijsko određivanje serotonina iz krvi

Laboratorijsko određivanje serotonina se vrši iz uzorka krvi, tačnije iz plazme, HPLC metodom. Mokraća se ne daje na analizu, jer se u nju izlučuje mali broj metabolita iz centralnog nervnog sistema, pa oni nisu merodavan pokazatelj koncentracije u mozgu. Uzorak se uzima ujutru, do 10h.

Normalne koncentracije serotonina u serumu su 50-220 ng/ml (referentn vrednosti se razlikuju među laboratorijama). Rezultati se mogu očekivati nakon tri dana.

Indikacije za određivanje serotonina

Određivanje serotonina u krvi se vrši radi dijagnostike sledećih oboljenja:

• depresije, anksioznosti, apatije
• kod euforije i preteranih emocija
• leukemije
• malignih tumora gastrointestinalnog trakta
• hipovitaminoze vitamina B6
• respiratorne groznice
• bolesti sa oštećenjem parenhima jetre

Priprema pred analizu

Tri dana pre davanja krvi na analizu, važi sledeće:

1. Izbegavanje namirnica koje sadrže triptofan, i podstiču lučenje serotonina, najmanje tri dana pre analize (banane, avokado, ananas, šljive, dinja, grejfrut, plavi patlidžan, paradajz, sir, jaja, bakalar, ćuretina, orasi, kafa, zeleni čaj, crni čaj)
2. Ne konzumirati alkohol
3. Izbegavati veći fizički napor i stres
4. U konsultaciji sa lekarom, prestati uzimanje lekova (lekovi koji mogu uticati na rezultat tako što povećavaju koncentraciju serotonina su morfijum, rezerpin, inhibitori monoaminooksidaze, ihnibitori litijuma)

10-12h pre davanja krvi, ne preporučuje se uzimanje hrane, alkoholnih pića, i pušenje.

DODATAK: 

Receptori na spoljnjoj strani telesne ćelije su sto puta osetljiviji na energiju i frekvenciju nego na fizičke i hemijske signale, kao što su neuropeptidi (neurotransmiteri, npr. serotonin). Istraživanje neprestano otkrivaju da nevidljive sile elektromagnetnog spektra utiču na sve vidove ćelijske biologije i genetske regulacije. Energije elektromagnetnog spektra uključuju mikrotalase, x-zrake, talase ekstremno niske frekvencije, frekvencije harmonije zvuka, UV zrake, ultracrveno zračenje. (5)

Izvori niskih frekvencija su kućne instalacije i razvodnici, kućni aparati, mobilni telefoni, transformatori u zgradama ili u blizini zgrada i kuca.

Zaključak:

Što više vremena provoditi u prirodi, daleko od grada, uz izloženost suncu i bez mobilnog telefona, i proizvešćete serotonin na najprirodniji način.

IZVORI:

(1) Dr.Simon N. Young.”How to incease serotonin in the human brain whitout drugs”. Psychiatry 2007;32(6):394-9.

(2) David. E. Nichols, PhD.”Serotonin, and the past and future od LSD”

(3) Levite M(2012): Nerve-Driven Immunity. Neurotransmitters and neuropeptides in the immune system. Springer, Beč.

(4) Monti, J.M., Pandi-Perumal, S.R.,Jacobs, B.L.,Nutt,D.J.(2008): Serotonin and sleep: Molecular, Functional and clinical Aspects; Berlin

(5) Dr.Joe Dispenza.,(2014): You Are the Placebo; Hay House Inc.USA