Promene u mozgu kod anksioznih osoba

Kod anksioznih poremećaja dolazi do promena u lučenju neurotransmitera i promena u hipotalamus-hipofiza-nadbubrežnoj osovini.

Kad su u pitanju neurotransmiteri, dolazi do manjka dopamina, serotonina (što vodi ka udruženoj depresiji) i GABA neurotransmitera. Region mozga koji je najviše pogođen je amigdala, koja ima ulogu u percepciji i proceni opasnosti.

Hipotalamus-hipofizno-nadbubrežna osovina je zadužena za komunikaciju između mozga i nadbubrežne žlezde, kada dolazi do slanja impulsa ka oslobađanju hormona stresa – kortizola, od strane nadbubrežne žlezde, kao i adrenalina i noradrenalina. Simptomi kao što su tahikardija, povećanje pritiska, ubrzano disanje su upravo posledica delovanja ovih hormona.

Anksioznost – Simptomi

Simptomi anksioznih poremećaja se često čine iracionalnim i neobjašnjivim.

Telesne reakcije

• Uticaj na repiratorni sistem: ubrzano disanje, gušenje, nedostatak vazduha
• Uticaj na kardiovaskularni sistem: povećanje krvnog pritiska
• Gastrointestinalni sistem: muka, povraćanje, abdominalni bol, konstipacija ili dijareja
• Kožne promene: crvene pege, osip, promena temperature, jeza, trnci u rukama i nogama
• Promene u mišićima: tremor, tenzija, grčevi, drhtanje
• Opšti simptomi: glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, iscrpljenost, nesanica i noćne more, bol u grudima, bol u licu ili vilici, vratu i ramenima, ukočenost lica i glave, gnedla u grlu, poteškoće sa gutanjem, pojačana osetljivost čula (sluha, mirisa, dodira), fotofobija, simptomi slični gripu, suva usta, hormonalni problemi, strujni šokovi u telu

Promena ponašanja

1. Smanjuje se sposobnost za delovanjem
2. Izbegavaju se razne situacije i osobe
3. Povučenost 
4. Nesigurnost
5. Izražena aktivnost ili pasivnost

Psihološke promene

• Stanje strepnje i teskobe
• Otuđenost od sebe samih
• Nemir, neugodnost, uplašenost
• Napetost, nervoza, neizvesnost
• Osećaj sputanosti
• Razdražljivost
• Depersonalizacija

Kognitivni simptomi

1. Zabrinutost
2. Teškoće u pamćenju i koncentraciji
3. Negativnost
4. Konfuzija
5. Zastrašujuće fantazije
6. Netolerancija na nejasnoće

Kod lečenja i određivanja terapije, važno je delovati na svim nivoima radi potpunog oporavka i izlečenja.

Uzroci anksioznosti

Genetika

Može se reći da se radi o nasleđivanju opšteg tipa ličnosti zbog koje pojedinac ima predispoziciju da razvije anksioznost tokom života. Ukoliko se rodite kao veoma osetljiva osoba, u zavisnosti od specifične sredine u kojoj ste odrastali i načina vaspitanja, može se razviti neki od anksioznih poremećaja. Na primer, nastanak agorafobije i socijalne fobije može da zavisi od toga koliko ste naučili da se osećate postiđeno u situacijama u kojima se od vas zahteva da obavljate neku radnju pred drugima. Zaključak je da nasleđe može da utiče na to da osoba bude rođena sa reaktivnijim, lako pobudljivim nervnim sistemom, dok će iskustva tokom detinjstva, formiranje automatizovane reakcije (uslovljavanje) i stres, odrediti koja će se vrsta anksioznog poremećaja razviti.

Nova istraživanja na polju genetike, utvrdila su da jedan gen može biti povezan sa razvojem anksioznosti. Naime, 17. hromozom sadrži gen poznat kao SERT (prenosnik serotonina). Ljudi sa kratkom verzijom ovog gena poseduju veću sklonost ka razvijanju anksioznosti, dok su ljudi sa dugačkom verzijom, u izvesnom stepenu, zaštićeni od razvijanja problema sa anksioznošću, uprkos stresu kojem su izloženi u detinjstvu i odraslom dobu.

Okolnosti u detinjstvu

• Preobazriv pogled na svet

Roditelji osoba sa anksioznošću ili fobijama obično i sami imaju isti problem i ponašaju se preterano obazrivo i plašljivo prema situacijama u životu deteta, gde se kao rezultat javlja da dete posmatra svet kao opasno mesto za život, kada dolazi do ograničavanja u istraživanju i preuzimanju rizika. Osoba kasnije preterano brine i preokupirana je bezbednošću

• Prevelika kritičnost od strane roditelja i postavljenje visokih ciljeva

Deca koja odrastaju sa roditeljima kritičarima i perfekcionistima nikada nisu sasvim sigurna u sopstvenu prihvaćenost. Uvek postoji sumnja u sopstvene vrednosti. Iz ovoga sledi da osoba konstantno teži da zadovolji svoje roditelje i dobije njihovo odobravanje, što se kasnije odražava na to da se može javiti potreba za perfekcionizmom, i preteranom prijatnošću na štetu pravih osećanja i kapaciteta za asertivno ponašanje. Odrastanje sa stalnim osećajem nesigurnosti, može uticati na to da osoba postane zavisna od „sigurne osobe“ i „sigurnog mesta“, i može uticati na to da izbegava javne i društvene situacije. Javlja se prevelika samokritičnost i kritičnost prema drugima.

•  Emocionalna nesigurnost i zavisnost

Okolnosti koje stvaraju osećaj nesigurnosti u detinjstvu, od preterane kritičnosti do zanemarivanja i odbacivanja, kasnije mogu voditi ka preteranoj zavisnosti i vezanosti.

• Sputavanje samopotvrđivanja od strane roditelja i potiskivanje emocija

U ovom slučaju, osoba je napetija, sklonija anksioznom reagovanju, i ima poteškoća da se izrazi kao odrasla. U kasnijem dobu može se razviti i depresija i pasivnost.

Kratkotrajni uzroci

• Lični gubitak
• Životna promena
• Stimulansi i opojne droge
• Trauma

Održavajući uzroci

Uzroci koji omogućavaju da anksioznost traje. Uključuje načine razmišljanja i osećanja koja pogoduju održavanju anskioznosti, panike i fobija:

• Izbegavanje fobičnih situacija
• Anksiozan unutrašnji govor
• Iskrivljena uverenja
• Potisnuta osećanja
• Nedostatak asertivnosti
• Nedostatak sposobnosti za brigu o sebi
• Mišićna napetost
• Stimulansi i drugi faktori u ishrani
• Visoko stresan način života
• Nedostatak smisla i svrhe života

Biološki uzroci

• Fiziološke osnove
• Zdravstvena stanja koja doprinose nastanku anksioznosti i napada panike

Stres

Opšte je poznato da stres koji traje i konstantan je, izaziva promene raspoloženja, od anksioznosti do depresije. 

Karakteristike ličnosti koje doprinose održavanju anksioznosti

Osobe sklone razvoju anksioznosti i anksioznih poremećaja, imaju određene zajedničke crte ličnosti. Neke od njih nisu negativne, već pozitivne, kao što su kreativnost, intuitivnost, emocionalna osetljivost, saosećanje, dobroćudnost.

Karakteristike ličnosti na koje se može i trebalo bi uticati, radi prevazilaženja anksioznog stanja su:

• Perfekcionizam
• Preterana potreba za odobravanjem i podrškom
• Ignorisanje fizičkih i psihičkih znakova stresa
• Preterana potreba za kontrolom

Posledice anksioznosti

• Neodlučnost
• Autosugestija
• Gubitak samopouzdanja
• Osećaj „raspadanja“ sopstvene ličnosti
• Depresija
• Opsesija i opsesivne misli

Podela anksioznih poremećaja

• Generalizovani anksiozni poremećaj
• Akutni stresni poremerćaj
• Opsesivno-kompulsivni sindrom
• Post-traumatski stresni sindrom
• Panični poremećaj
• Fobije
• Socijalna anksioznost (fobija)

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Generalizovani anksiozni poremećaj odlikuje se hroničnom anksioznošću koja traje najmanje šest meseci, ali koja nije praćena napadima panike, fobijama ili opsesivnim simptomima. U ovom slučaju, potrebno je da postoji anksioznost ili zabrinutost na dve ili više životnih okolnosti (finansije, zdravlje, odnosi sa drugim ljudima..) u trajanju od šest meseci.

Češći je kod alkoholičara, osoba sa depresijom ili udruženim drugim anksioznim poremećajem (panični poremećaj, fobije).

Karakteristično je da ljudi koji pate od generalizovanog anksioznog poremećaja, imaju puno briga i provode dosta vremena brinući, a ne mogu preuzeti kontrolu nad svojim brigama. Odnosno, intenzitet i učestalost brige je uvek preterana u odnosu na verovatnoću da će se događaji kojih se osoba plaši, zaista i dogoditi. Kao posledica ovog stanja dolazi do duševne patnje i narušena je sposobnost funkcionisanja na poslu, u socijalnim situacijama ili drugim važnim oblastima, u većoj ili manjoj meri.

Generalizovani anksiozni poremećaj se često javlja udružen sa depresijom, a iskusan terapeut može da odredi koji je poremećaj primaran, a koji sekundaran.

Prilikom postavljanja dijagnoze potrebno je isključiti određena stanja i bolesti koja mogu dovesti do anksioznosti, a to su hiperventilacija, problemi sa štitnom žlezdom, upotreba određenih lekova.

Simptomi (potrebno je da su najmanje tri prisutna simptoma):

• Česta zabrinutost
• Uznemirenost, teskoba
• Lako zamaranje
• Teškoće u koncentraciji
• Razdražljivost
• Mišićna napetost
• Problemi sa spavanjem

Često se javljaju strahovi opšte prirode:

• Strah od gubitka kontrole
• Strah da nećete uspeti da se izborite sa poteškoćama
• Strah od neuspeha
• Strah od odbacivanja ili napuštanja
• Strah od smrti ili bolesti

Generalizovani anksiozni poremećaj može biti pogoršan bilo kojom stresnom situacijom koja izaziva neke od ovih strahova, kao što su: povećan broj zahteva za ispunjavanje obaveza, intenzivan bračni sukob, fizička bolest, bilo koja situacija u kojoj se povećava opažanje opasnosti ili pretnje.

Uzroci generalizovanog anksioznog poremećaja mogu biti:

• Nasleđe
• Neurobiološki faktori
• Iskustva iz detinjstva (preterana očekivnja roditelja, napuštanje, odbacivanje od strane roditelja ili učenje po roditeljskom modelu)

Akutni stresni poremećaj – nastaje usled stresnog događaja, i rešava se u toku od par nedelja

Lečenje anksioznosti

Lečenje anksioznosti ima višedimenzionalan pristup i obuhvata sledeće:

• Saradnja sa psihologom (najvažnije)
• Upotreba lekova
• Upotreba biljnih preparata i lekovitog bilja
• Uključivanje aminokiselina, minerala i masnih miselina (omega-3)
• Promena ishrane
• Promena navika i načina života
• Fizička aktivnost 
• Muzikoterapija

Rad sa psihologom (psihoterapija)

Metoda koja daje najbolje rezultate je kognitivno-bihevioralna terapija, čija je suština ispravka pogrešne percepcije i promena iskrivljenog mišljenja i načina razmišljanja

Lekovi protiv anksioznosti

• Anksiolitici

Anksiolitici su lekovi čija je osnovna primena vezana za lečenje anksioznosti. Najveću grupu čine benzodijazepini, koji osim anksiolitičkog, ispoljavaju i sedativno, hipnotičko skraćuje se vreme uspavljivanja, REM faza, sporotalasno spavanje a produžava se  non-REM faza ), antikonvulzivno i miorelaksantno dejstvo. 

Benzodijazepini su lekovi koji se najčešće prepisuju radi umirenja, međutim treba imati na umu da dolazi do fizičke i psihičke zavisnosti nakon nekoliko nedelja upotrebe. Indikacija za njihovo uzimanje su  teža akutna stanja anksioznosti kada ih ne treba uzimati duže od dve nedelje do mesec dana.

Mehanizam dejstva benzodijazepina zasniva se na povećanju aktivnosti GABA receptora. Receptori preko kojih ispoljavaju dejstvo nalaze se u kori velikog mozga, limbičkom sistemu, hipotalamusu, malom mozgu, retikularnoj formaciji i kičmenoj moždini.

• Beta-adrenergički blokatori

Ova grupa lekova ne deluje na psihičke simptome anksioznosti, već fizičke kao što su tremor i palpitacije.

• Antidepresivi

Antidepresivi mogu biti efikasni kod generalizovanog anksioznog poremećaja, naročito ako je anksioznost udružena sa depresijom i ako je potrebna duža terapija.

• Antipsihotici

U izvesnim slučajevima se koriste zbog svog sedativnog dejstva.

• Antiepileptici

Izvesni lekovi mogu biti korisni kod generalizovanog anksioznog poremećaja.

Biljni preparati

Biljni preparati izazivaju mnogo manje neželjenih efekata u odnosu na primenu lekova, što je glavna prednost njihove upotrebe. Prema dosadašnem istraživanji i kliničkim ispitivanjima, biljke koje imaju pozitivno dejstvo kod anksioznosti su:

• Kantarion (Hypericum perforatum)
• Ginkgo biloba
• Ašvaganda (Withania somnifera)
• Kava kava (Piper methysticum)
• Zeleni čaj (Camellia sinensis)
• Hmelj (Humulus lupulus)
• Matičnjak (Melissa officinalis)
• Kamilica (Matricaria chamomilla)
• Pasiflora (Passiflora incarnate)

Vitamini i minerali

• Magnezijum
• Selen
• Vitamin C
• Vitamin D
• Vitamin E

Aminokiseline

• L-fenilalanin
• L-triptofan
• L-tirozin
• L-lizin
• L-arginin

Uticaj hormona na anksioznost

Najveći uticaj na raspoloženje imaju steroidni polni hormoni (estrogen, progesteron, testosteron, dehidroepiadsrosteron-DHEA). Opšte je poznata promena u ponašanju i povećana anksioznost u predmenstrualnom periodu, tokom i nakon trudnoće i u menopauzi. Ova pojava je povezana sa promenom u lučenju serotonina, jer su polni hormoni i neurološki aktivni.